separe vs. klupa
i onda mi je baba rekla "bili smo siromasni za novac, ali smo u dusi bili bogati"
tako mi je objasnila njeno druzenje u koje spadaju prijatelji, prijateljice i momci... a sta sada? nije bitno vise kakav si u dusi nego kakav si u novcaniku... sve je strasno podeljeno, zna se ko gde ide, ko se sa kim druzi, ko sta zasluzuje, ko sta sme, ko sta ne sme... meni je samo najzalije sto se ljudi sakrivaju iza onih imucnijih, izlaze sa njima po separeima da bi ispalo da i oni imaju milione, puste njih da govore da bi ispalo da i oni tako misle, poprime ponasanje od njih jer misle da tako treba, svoje kvalitete sakriju jer se mozda bogatim drugarima ne svidjaju, potajno pate sto nisu ko oni i glume pred njima sto bolje da su ih vredni... da... strasno jako ali je tako... i onda vremenom sve vise pate, gube ono sto imaju da bi se uklopili, gube sebe, gube dostojanstvo, gube kvalitete, gube prave prijatelje... sve gube da bi ljudi mislili da su bogati.. imaju ribe na jedno vece koje kupe koktelom jer tako to "oni rade" ili devojke koje pristaju na skup koktel od skupog decka i onda kad sve izgube i zasite se takvih devojaka (jeftinih) ili muskaraca(skupih) (jer ako nemas "bogato vaspitanje" tj snobovski zivot od malih nogu, sve ti to pre ili kasnije dosadi i bude bljak i shvatis neke stvari) onda tim ljudima ostane etiketa, ne mogu da se vrate starim prijateljima, nove ne znaju gde da nadju, devojke su ih etiketirale kao stoke a muskarci devojke kao mamine i tatine cerke, onda se izgube i tonu... i nestaju... jer je bogatstvo prijateljstvo a ne rucak u restoranu sa nebitnim ljudima, jer je bogatstvo prava ljubav a ne iskoriscavanje prolaznih partnera, jer je bogatstvo setnja uz zalazak sunca a ne sedenje u separeu.... i bez novca cesto si bogatiji nego sa njim, u dusi, naravno..
